OSVETA

Jurica Plesnik je tog nadobudnog nitkova i vetrogonju najzad odlučio da nauči pameti. Delirijumski magloviti pokušaji da u svojoj napaćenoj, ali aldehidski zbrinutoj dušici pronađe najveće zlogrde ovog provokatora i izelice, kako bi njegov osvetnički hibris pojačale do britkosti rođenog predatora, ne učiniše da reaguje. Naprotiv, ono što je vlastiti selbst imao da mu ponudi svodilo se na rezignaciju pred osakaćenim i nemoćnim probisvetom iz mučnog detinjstva. Mislio sam da nikada neću zavideti onima koji rukovode sopstvenim aparatima samoobmane; umereno inteligentnim osobama koji zračke vlastite produhovljenosti angažuju da bi prevarili sebe u cilju neke naslućene, opipljive koristi. Kao u solidnom filmskom trileru, gde racio plete intrige i naizgled neočekivane obrte, ljuljajući pažnju naivnog posmatrača čas na jedan, čas na drugi kraj skale dobra i zla, od heroja do anti heroja, mraka i svetla. I gle, neočekivani ishod stvara očekivanu satisfakciju; što smo želeli to smo i dobili. Krasno. Koračao je u nepravilnom krugu izgubljenih u lednoj oluji, kastrirajući svaki osećaj prethodnog sebe. Po prvi put je želeo da uradi nešto što je svim bićem odbijao da uradi. Ugrabiti šansu, koja se svakom jednom u životu pruža. Umilna jeftina filozofija neostvarenih kvazi-solidusa koji kao pacovi plave zemlju bez hleba. Nasušnog, krvavog, težačkog, penastog, okorelog, plesnivog hleba koji su nam davno predstavili kao nešto bez čega se ne može. Hleba, hleba, buđavi komorniče podeli. Voda u vino, spužva u hleb. Ološ je pljuckao sluzavu tekućinu boja bugarske zastave. Pomeranje gornjeg dela tela mu je predstavljalo grčevit napor, ali mu je lice, začudo, sasvim suprotno njegovoj strukturi plizavca konstruktora, imalo spokojan i razoružavajući izgled. Uopšte, celokupna fetusna figura, u nedostatku boja koje bi podržale stvarnost, nije otkrivala ništa neobično. Položaj blago uznemirenog izletnika koji ispraznivši korpicu shvata da nedostaje vadičep. Tek dobro usmeren pogled na pulsirajuću tetivu koja izdajnički zjapi ispod potkolenice odavaše nadljudski napor svog vlasnika. Vreća smrdljiva, a ne mogu da mu se ne divim. U gmazu zaista ima nešto veličanstveno. Možda tlapnje romantičarske opčinjenosti onom stranom i nisu bez ikakvog osnova. Možda svaka idolatrija i nije praznoverica. Neću da mu se divim, divim mu se, žoharu jednom velikom, smrdljivom, tmastom gilipteru. Možda, da smo se ikada napili zajedno... Jurica čučnu, glasno isprazni creva nitkovu na nogu, ukrasivši sadržaj lepljivom pljuvačkom pronađenom u nekoj od najmaštovitijih igara svog detinjstva. Obrisa nos, navuče pantalone, promeškolji se i sede na vlažni beton. Gle đubreta nepomičnog. Poput iskusnog prodavca čija roab govori sama za sebe. Bojim se da nijedna kazna ne odgovara ovom kljastom nikogoviću za koga nemam snage da ga prezrem. Ne, moram pažljivo dozirati iživljavanje nad ovom vrećom iznutrica i smrada. Utom prezreni jednim hitrim čupanjem otkaza kontrolu svojoj potkolenici za svagda. Vidi ga smrdljivi, i dalje je gord. Nećeš, nećeš... Palac i kažiprst oformiše najfiniji hirurški aparat. Stisak, a potom nagli trzaj. Jabučica blesnu a Jurica suzivši kapke otrese glavu. Krv poteče ružnija nego ikada. Palac i kažiprst nastaviše putanju ugnezdivši se u mekoći očnih duplji. Vidim te reptilu masni, vidim te i približavam ti se...

RASKRSTJE

»Entuzijazam splašnjava po skali neobuzdanosti voljne reakcije«, reče zadrigli gospodin ispijajući poslednji gutljaj mlakog piva i sa njim govnjivu mušicu veću od ostalih pripadnika sopstvene vrste. Buka zadružnog kamiona nadjača biološku reakciju priajtnosti. Neupućeni posmatrač je mogao primetiti samo krivljenje usta u nekakav potmuli oblik, potom elegantno izdizane gornje usne propraćeno zatezanjem grudnog koša, i najzad, lako povijanje leđa koje označi kraj ovog uživanja bez granica.

»Ne možete tekve stvari generalizovati bez bojazni od kontraproduktivne akcije koja vapi za zadovoljenjem. Paralisanost nastala usled bezobzirnosti želje ostavlja nas neupućenim u pogledu obe stvari«, javi se čovečuljak pohotnog izgleda, pogledom prateći mlaz sopstvene mokraće, ne skrivajući zadovoljstvo usled postignute amplitude. Kapljice urina na ruci obrisa rukavom druge ruke i posegnu za novom flašom piva koju mu zadrigli nesebično ponudi.

»Previše bežite od nepobitnog, razdvajanje je moguće samo u situacijama kada vrhunsko skreće pažnju svojom običnošću. Gde je cilj, znaju samo odabrani. Mislim da je u tom enajviši kvalitet estetskog.«

Zadrigli leno preskoči stepenik sa koga se slivala smrdljiva tekućina i podiže masne pantalone vezane nečim nalik na plastičnu žicu. Zakrvavljenim očima obujmi put ispred sebe – malenu raskrsnicu i grupu žena sa metalnim kantama, koje ispratiše pogledom zadružni kamion kome su predale mleko. Zadrigli im uputi nešto nalik na smešak koji razoružava i otpljunu u stranu.

»Upravo sam uveren da je smisao sofistička floskula kojom nas srednjovekovna teologij adrži u kandžama skepticizma. Da li ste ikada probali zagrejano pivo?«

»Nisam čuo da je ikada neko probao takvo što. Sa drueg straen agnosticizam je savršen alibi za neupućene. Sholastika zapravo nikada nije odgovorial ni na jedno pitanje. Da li ste primetili krhkost bilo kakvog spekulativnog metoda?«

Nema pijenja za džabe. Niks. Ako nemate para, tutanj!«, isprsi se dugajlija u belom mantilu, volšebno izronivši iz polumraka dućana. Tako ga i nestade. Gospoda na stepeništu, ne primetiše njegovu kratkotrajnu pojavu. Omanji gledaše u nebo, čkiljivši samo obrvama.

»Otkrovenje u pitagorejskom smislu skriva nedovoljnost objekta.« Njušeći prethodno poflekanu nadlanicu zaettura se oko leve noge, ali ne pade.

»Kosovo kao artefakt Svemogućeg je pravi dokaz itentiteta po sebi. Za sebe. Najočigledniji hibris tragičnog smera. Katarziz koji vapi da se rasprši diljem naciona.

»Ne slažem se. Atomizam korisnosti kakav poznajemo ne može se primeniti i u ovom slučaju. Velike sile su zainteresovane az rešenj etog probleam, i to unosi novu dimenziju u razmatrane očiglednog. Bitno je da mi ostanemo nepokolebani.«

»Kao i uvek, vaš fokus em neprestano iznenađuje. Takav zahvat, takvo prodiranje, takva širina iziskuje najbolje. Tako se ponire, tako se voli.«

Čovečuljak otpi još jedan gutljaj, nazdravi kiselo i po ko zna koji put pomirisa osveštanu ruku.